уторак, 16. септембар 2014.
Kustosiranje #31, 18.09. u 19č, MSURS Banja Luka
U okviru istraživanja i povezivanja sa najznačajnijim akterima savremene umetničke scene u regionu, projekat Kustosiranje/ About and around curating u saradnji sa L.U. Tač.Ka gostuje u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske u četvrtak, 18.09.2014. u 19 časova.
Tema: Ars Kozara, jedinstven rezidencijalni umetnički program, shvaćen kao laboratorija u prirodi na prostoru Nacionalnog parka Mrakovica i u blizini istoimenog monumentalnog kompleksa. Ove godine je realizovana 7. put, uz učešće 13 umetnica i umetnika iz regiona.
Ovo je i prvi put da najavljujemo jedno dešavanje u video formatu. Takođe, zadovoljstvo nam je da najavimo mogućnost naknadnog gledanja celog događaja preko vimeo servisa.
понедељак, 23. јун 2014.
Kustosiranje #30: Boba Mirjana Stojadinović - Umetnik kao publika
Sreda 25.06.2014.
u 19č, Osmica, Kraljevića Marka 8
(Magacin)
Kustosiranje #30:
Razgovor o projektu Umetnik kao publika
Gošća: Boba Mirjana
Stojadinović,
magistarka umetnosti, autorka projekta
O projektu Umetnik kao publika:
Projekat UMETNIK KAO PUBLIKA je javni forum
u okviru kojeg publika, na osnovu materijala koji umetnik priprema unapred i uz
pomoć moderatora, iznosi i međusobno preispituje mišljenja o odabranim radovima
savremene vizuelne umetnosti. Diskusije daju mogućnost da se „razmišlja
naglas“, da se ove misli suprotstave bez pretenzija da postoji samo jedan pravi
odgovor, odnosno jedinstveno viđenje umetnosti.
Boba Stojadinović: Razgovori se ne vode stručnim jezikom i
pristup temama je takav da se ne daje prednost profesionalnom iskazivanju
mišljenja i stavova, pa su dobrodošli svi zainteresovani da čuju tuđe i podele
svoje mišljenje o umetnosti, o svakodnevici, o tome na šta nas inspiriše
umetnosti i tome šta se menja posle susreta sa radovima. Razmena između
umetnika i njegove publike, između profesionalaca i onih koji su zainteresovani
za nematerijalne ljudske delatnosti, postaje sve važnija u javnom životu pod
pritiskom amaterizacije umetničkih praksi i marginalizacije kulture uopšte.
Program je besplatan i otvoren za javnost.
Kustosiranje je edukativni
i istraživački program namenjen prvenstveno studentima završnih godina i postdiplomcima umetničkih
fakulteta (istorija umetnosti, akademije likovnih i primenjenih umetnosti,
arhitektura, dramske umetnosti itd) i profesionalcima iz oblasti umetnosti i
kulture (kustosi, umetnici, menadžeri i preduzetnici u kulturi), oblikovan kao priprema za poziv samostalnog
kustosa i zamišljen kao podrška za proaktivan pristup u traženju
odgovarajućeg zanimanja,
razvoju i realizaciji projekata u polju kulture.
Autori projekta Kustosiranje:
Andrej Bereta i Srđan Tunić,
kustosi- istoričari umetnosti
уторак, 13. мај 2014.
Kustosiranje & Mangelos 2014. - prateći program
Sreda 18.06.2014. u 19:30č, Dom Omladine Beograda – tribinska sala
Razgovor o osnivanju nagrade Mangelos u Srbiji i kontekstima savremene umetničke scene Srbije početkom 2000-tih i danas
Razgovor o osnivanju nagrade Mangelos u Srbiji i kontekstima savremene umetničke scene Srbije početkom 2000-tih i danas
Učestvuju: profesor Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti i kustos, i Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja, istoričarka umetnosti i likovna kritičarka
i
Četvrtak 19.06.2014. u 18č, MSU– Legat Čolaković (Rodoljuba Čolakovića 2)
Razgovor o Dimitriju Bašičeviću Mangelosu
Razgovor o Dimitriju Bašičeviću Mangelosu
Učestvuju: profesor dr. Jerko Denegri, istoričar umetnosti i likovni kritičar i dr. Ivana Bašičević Antić, predsednica Fonda Ilija&Mangelos
Moderacija oba razgovora i diskusije: Andrej Bereta i Srđan Tunić, istoričari umetnosti, nezavisni kustosi (Kustosiranje/ About and around curating)
Za više informacija, pogledajte tekst najava ispod.
Sreda 18.06.2014. u 19:30č, Dom Omladine Beograda – tribinska sala
Razgovor o osnivanju nagrade Mangelos u Srbiji i kontekstima savremene umetničke scene Srbije početkom 2000-tih i danas
Učestvuju: profesor Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti i kustos, i Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja, istoričarka umetnosti i likovna kritičarka
Moderacija razgovora i diskusije: Andrej Bereta i Srđan Tunić, istoričari umetnosti, nezavisni kustosi (Kustosiranje)
U okviru konkursa nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos za 2014, Udruženje građana Artikal iz Beograda sa projektom Kustosiranje, u saradnji sa Nezavisnom umetničkom asocijacijom Remont i Fondom Ilija&Mangelos organizuje prateći program u cilju promocije i kritičke diskusije o samoj nagradi i značaju Dimitrija Bašičevića Mangelosa, jednog od rodonačelnika konceptualne prakse u regionu.
Nagrada Dimitrije Bašičević Mangelos je osnovana 2002. od strane Centra za savremenu umetnost u Beogradu i The Foundation for Civil Society (FCS) iz Njujorka, kao deo projekta Young Visual Artists Award (YVAA) sa idejom da se uspostavi godišnja nagrada koja ima za cilj da omogući po jednom/oj mladom/oj umetniku/ci iz Srbije rezidencijalni boravak u Njujorku, u okviru International Studio and Curatorial Program (ISCP).
Teme ovog razgovora će biti kako je nagrada dobila ime po umetniku Mangelosu, značaju uspostavljanja ovog vida podrške za mlade umetnike početkom 2000-tih, kao i kritički osvrt na delovanje i značaj nagrade do danas za savremenu mlađu srpsku umetničku scenu.
Razgovor o Dimitriju Bašičeviću Mangelosu
Učestvuju: profesor dr. Jerko Denegri, istoričar umetnosti i likovni kritičar i dr. Ivana Bašičević Antić, predsednica Fonda Ilija&Mangelos
Moderacija razgovora i diskusije: Andrej Bereta i Srđan Tunić, istoričari umetnosti, nezavisni kustosi (Kustosiranje/ About and around curating)
U okviru konkursa Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos za 2014, Udruženje građana Artikal iz Beograda sa projektom Kustosiranje, u saradnji sa Nezavisnom umetničkom asocijacijom Remont i Fondom Ilija&Mangelos organizuje prateći program u cilju promocije i kritičke diskusije o samoj nagradi i značaju Dimitrija Bašičevića Mangelosa, jednog od rodonačelnika konceptualne prakse u regionu.
Razgovor o radu i životu istoričara umetnosti, kritičara i kustosa Dimitrija Bašičevića, poznatog pod umetničkim pseudonimom Mangelos, predstavlja važan osvrt na zaostavštinu ovog umetničkog profesionalca po kome nagrada nosi ime. Takođe, to je prilika da se stručna i šira publika upozna sa njegovim radom koji je prihvaćen kako u regionalnim (ex-YU), tako i u međunarodnim okvirima.
Podatak da nova stalna postavka u muzeju Center George Pompidou u Parizu, u kojoj je izložen Mangelos, kao i publikacija koju 2013. objavljuje ovaj muzej pod nazivom Art Conceptuel, a na čijoj naslovnoj strani se nalazi Mangelosov rad, definitivno svrstavaju Mangelosa u najistaknutije predstavnike međunarodne konceptualne umetničke prakse. Sve gore navedeno kao i nedavno održana samostalna izložba Mangelosa u Parizu, i upravo otvorena izložba Ilija&Mangelos u njujorškoj galeriji St. Etienne, poslužiće kao polazište za diskusiju o radu i nasleđu Mangelosa u lokalnom i međunarnodnom kontekstu – kako za vreme njegovog života, tako i danas.
![]() |
Dimitrije Bašičević Mangelos, Mon père Ilija (1895-1972), m.8, (première esquisse pour le portrait – m.8), 1971-1977, tempera i zlatni listić na drvenoj tabli, 29 x 24,4 cm |
O Mangelosu:
Dimitrije Bašičević Mangelos rođen je 14.03.1921. Osnovnu i Građansku školu završio je u Šidu a gimnaziju u Sremskoj Mitrovici i Vukovaru. Studije istorije umetnosti započinje u Beču a završava u Zagrebu gde je diplomirao 1949 a doktorirao na temu Save Šumanovića, 1957. Profesionalnu karijeru je započeo na mestu asistenta i kustosa Moderne galerije i Arhiva za likovnu umetnost u Jugoslovenskoj akademiji nauka i umetnosti a od 1952. učestvuje u osnivanju Galerije seljačke umetnosti čiji je direktor do 1965. Organizuje brojne izložbe naivne umetnosti u zemlji i inozemstvu. Objavljuje teoretske tekstove i likovne kritike. Zalaže se za afirmaciju apstraktne umetnosti: osim što piše značajne tekstove, suorganizator je Salona 54 u Rijeci, prve jugoslovenske izložbe apstraktne umetnosti. Od 1971. godine rukovodi novoosnovanim Centrom za film, fotografiju i televiziju. Sudeluje u organizaciji Novih tendencija, te u uredništvu časopisa Bit i Spot. Objavljuje teoretske tekstove o fotografiji i organizuje više značajnih izložbi. Zadnje objavljene tekstove piše o najmlađoj generaciji likovnih umetnika.
Bašičevićeva umetnička delatnost počinje već u gimnaziji: piše poeziju i kratke prozne tekstove. Nešto od toga objavio je posle rata pod pseudonimom. Za rata nastaju prva likovna dela: paysages de la mort i paysages de la guerre. U pedesetim godinama nastaju serije radova (tabula rasa, alphabet, paysages, nostories, grafikoni, negation de la peinture, pythagore). Uzima pseudonim Mangelos koji koristi za svoj privatni eksperiment, nazvan noart. Od 1959. do 1966. godine sudeluje u delatnosti umetničke grupe Gorgona, koja dobija ime po jednoj njegovoj pesmi. Projekat za časopis Gorgona (neizdavanje jednog broja) ostaje nerealizovan. Šezdesetih nastaje najveći broj radova. Od 1968. godine počinje izlagati na izložbama vizualne poezije, a na retrospektivnoj izložbi Gorgone (1977) prvi put izlaže svoje rane radove. Priređuje samostalne tematske izložbe: Manifesti (1978), Shid-theory (1978), Energija (1979), Retrospektiva (1981). Tokom devedesetih godina izlagan je u okviru niza samostalnih i grupnih izložbi u svetu. Danas se njegovi radovi nalaze u prestižnim muzejskim kolekcijama među kojima su MoMA Njujork, Tate London, Pompidou Pariz, Mönchengladbach Nemačka. Umro je 1987 u Zagrebu.
![]() |
Logo nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos |
Više o Dimitriju Bašičeviću Mangelosu: http://www.mbasicevic.net
Više o nagradi Dimitrije Bašičević Mangelos: http://www.mangelosnagrada.org.rs/
Više o Fondu Ilija&Mangelos na: http://ilija-mangelos.org
Пријавите се на:
Постови (Atom)